Pravilno tumačenje procesa arhitektonskog projektovanja temeljna je potreba svakog ozbiljnijeg proučavanja ove tematike i bavljenja projektovanjem uopšte. Većina teorijskih modela opisuje slične radne aktivnosti, razvrstane po fazama na različite načine ali, kod najvećeg broja modela, analiza uticaja predstavlja prvu fazu procesa arhitektonskog projektovanja. Arhitektonski koncept mora biti zasnovan na analizi uticaja, pri čemu uticajni faktori koji proizilaze iz konteksta igraju važnu ulogu. Tema rada je odnos procesa arhitektonskog projektovanja i konteksta u kojem se odvija. U radu je ukazano na značaj analize uticaja za proces arhitektonskog projektovanja i njegov ishod, kao i na koje sve načine promene konteksta mogu uticati na konačno arhitektonsko rešenje. Kroz studiju slučaja, idejno rešenje višeporodičnog stambenog objekta u ulici Sestre Baković u Nišu, dat je prikaz uticaja određenih kontekstualnih promena na proces arhitektonskog projektovanja i kvalitet finalnog rešenja.

BIG (Bjarke Ingels Group) je danski arhitektonski studio poznat po svojim inovativnim projektima koji pomeraju granice konvencionalne arhitekture. Ono što izdvaja arhitekte iz BIG studija je poseban fokus na oblikovanje arhitektonske forme objekta. Bilo da su u pitanju monumentalne strukture koje ostavljaju snažan utisak, ili simbolična arhitektura koja odražava vrednosti održivosti, arhitektura studija BIG je narativnog karaktera i vezuje se za “pričanje priče”. Na osnovu knjige i izložbe “Formgiving” napravljena je tipologija i izdvojeno je šest primera projekata. Cilj rada je da kroz analizu nastanka arhitektonske forme pokaže kako izdvojeni projekti predstavljaju reprezentativne primere koji tipološki odgovaraju klasifikaciji forme Francisa D.K. Chinga. Metode primenjene u radu su analiza, izrada 3D modela, sinteza i klasifikacija. Kao rezultat istraživanja naglašava se doprinos rada u vidu sistematičnog pregleda primenjenih tipoloških formi - subtraktivne (oduzimanje) i adititivne (dodavanje) koja se dalje razvrstava na centralizovanu, linearnu, radijalnu, grupisanu i mrežastu formu - na odabranim projektima arhitektonskog studija BIG.

Arhitektura međuratnog modernizma na prostoru Srbije predstavlja izuzetno važan deo celokupnog nacionalnog kulturnog i graditeljskog nasleđa. Objekti građeni u tom periodu se tumače kao dragoceni spomenici kulture u Srbiji, koji svedoče o evropskim tendencijama države koja je bila pod viševekovnom stranom okupacijom. Nažalost, ti objekti su vrlo često marginalizovani u sistemu pravne zaštite, napušteni i prepušteni nestručnim intervencijama koje narušavaju autentičnu arhitektonsku kompoziciju. U ovom radu će biti prikazani kriterijumi na osnovu kojih se vrednuju izvorni arhitektonski sklopovi objekata međuratnog modernizma u Srbiji, sa akcentom na hotelske zgrade. Cilj istraživanja je, metodom studije slučaja hotela Park u Nišu, prikazati mogućnosti savremenih intervencija koje neće narušiti identitet i integritet postojećeg objekta, a koje se temelje na teorijskim osnovama i principima zaštite graditeljskog nasleđa. Rezultati istraživanja sugerišu da je moguće pronaći povoljno rešenje pri revitalizaciji hotelskih zgrada međuratnog modernizma.

U gradu Nišu postoje dva pozorišta i oba se nalaze nedaleko jedno od drugog, u centralnom gradskom jezgru. S obzirom na činjenicu da se grad iz godine u godinu sve više širi, potrebno je razmišljati o planiranju i izgradnji još jednog objekta kulture, konkretno pozorišta, kako bi se ujedno i kod ljudi svest o važnosti ovakvih objekata i značaja same kulture uzdigla. U radu se prikazuje idejno rešenje zgrade pozorišta u Nišu na lokaciji u delu grada koji doživljava urbani razvoj. Pored funkcionalnog rešenja, diskutuje se i o urbanističkom rešenju predmetne lokacije, konstruktivnom rešenju kao i o oblikovnom rešenju. Pored prikupljenih potrebnih podataka o zgradama pozorišta i analiza definiše se projektni zadatak.

Tvrđave su građene kao arhitektonske celine sa fortifikacionom funkcijom kao glavnom. Njihova primarna funkcija današnjem savremenom društvu nije potrebna i zato su mnogobrojne tvrđave u lošem stanju, devastirane i bez primenjenih adekvatnih mera njihove zaštite, posebno onih koje se nalaze van urbanog konteksta. Jedan vid rešenja ponovne aktivacije tvrđava jeste njihova revitalizacija i konverzija čime se teži da tvrđave postanu nova autentična mesta okupljanja. U ovom radu će se sagledati kojim principima i načinima se mogu stvoriti inovativni ambijenti koji bi podržali značaj tvrđave kao arhitektonske celine specifičnih estetskih osobina. Kroz primer revitalizacije i konverzije tvrđave Koznik analiziraće se uticaj dodeljivanja nove funkcije, implementacije novih arhitektonskih volumena i načini na koje nova struktura, materijali i tehničke inovacije utiču na istorijski značajno arhitektonsko nasleđe. Težnja rada je da se ukaže na potencijal primene metoda aktivne zaštite na tvrđave u svrhu njihove optimizacije i ponovnog koriščenja.

Rad prikazuje rešenje rekonstrukcije Doma Vojske Srbije koje je realizovano u sklopu pozivnog konkursa 2012. godine. Poštujući konkursne uslove, idejno programsko rešenje rekonstrukcije Doma Vojske u Nišu i njegova funkcionalna transformacija u Kongresni centar, zasnovani su na formiranju višeslojnog arhitektonskog sklopa u kome svoju oblikovnu i ambijentalnu autonomnost imaju i postojeći objekat i novoprojektovani sadržaji, ali su istovremeno i delovi nove, harmonične celine, kojoj su podređeni. U radu je dat prikaz urbanističkog rešenja, kao i funkcionalnog i oblikovnog rešenja samog objekta.

Projektovanje dogradnje uvek sa sobom nosi niz složenih zahteva i teških odluka, pre svega u pogledu odnosa prema postojećam objektu i njegovog tretmana u ukupnoj – novoj kompoziciji. Uz finansijska ograničenja koje nameće društvo u tranziciji, koje favorizuje “brzo” projektovanje i “jeftinu” gradnju, realizacija kvalitetnog objekta predstavlja pravi izazov za arhitektu. U radu se prikazuje projekat i realizacija Aneksa Medicinskog fakulteta u Nišu, kao primera, po mišljenju stručne javnosti, uspešnog odgovora na zahteve koje pred projektanta stavlja savremeno društvo.

Nedostatak funkcionalnih i modernih smeštajnih i ugostiteljskih kapaciteta je jedan od značajnih nedostataka u turističkoj ponudi Niša, naročito neposrednog gradskog jezgra. Kao rezultat analize ovakvog stanja, nastao je projektni zadatak i zahtev investitora za izradu projekta hotela „My place“, koji bi ispunjavao uslove predviđene za hotel kategorije 4 zvezdice. U radu se diskutuje arhitektonski projekat i funkcije ovog hotelskog objekta, kao i projekat enterijera, nastalog u cilju zadovoljenja optimuma kriterijuma postavljenih zakonskim regulativama za izgradnju hotela visoke kategorije.