Predviđanje deterioracije igra važnu ulogu u efikasnom upravljanju građevinskim konstrukcijama u smislu njihovog održavanja i eventualne popravke. Spregnuti sistem tipa drvo-beton se formira tako što se drvena greda povezuje sa betonskom pločom koristeći različite tipove spojnih sredstava. Na ovaj način se postiže iskorišćenje najboljih mehaničkih karakteristika oba materijala. Predviđanje eksploatacionog veka spregnutih konstrukcija tipa drvo-beton zahteva procenu različitih faktora koji mogu uticati na njihovu trajnost i promenu karakteristika tokom vremena. Izbor vrsta materijala je ključan za postizanje trajnosti konstrukcije. U ovom radu, posebna pažnja je posvećena dugotrajnom ponašanju ovog spregnutog sistema, što je kompleksan problem jer drvo i beton imaju različito reološko ponašanje i različito reaguju na spoljašnje uticaje. Zbog toga je sprovedena parametarska analiza kako bi se bolje sagledalo njegovo ponašanje tokom eksploatacionog veka i identifikovala najuticajnija svojstva materijala koja utiču na promenu maksimalnog ugiba nosača, koji je glavni kriterijum za ocenu graničnog stanja upotrebljivosti.

Spregnuti sistemi tipa drvo-beton povećavaju upotrebu drveta u građevinarstvu, jer određene konstrukcije ne mogu biti izgrađene samo od drveta. U cilju razvijanja optimalnog programa održavanja, glavni zadatak je što preciznije predvideti deterioraciju konstrukcije tokom eksploatacionog veka. Cilj ovog rada je da predstavi jedan od modela za predviđanje deterioracije spregnutih konstrukcija tipa drvo-beton koji će uzeti u obzir pravu prirodu procesa deterioracije. Analizirajući dugotrajno ponašanje spregnutog nosača tipa drvo-beton pod eksploatacionim opterećenjem, stohastički gama proces model je razmatran kao pogodan za modelovanje deterioracije i ocenu eksploatacionog veka.