BIG (Bjarke Ingels Group) je danski arhitektonski studio poznat po svojim inovativnim projektima koji pomeraju granice konvencionalne arhitekture. Ono što izdvaja arhitekte iz BIG studija je poseban fokus na oblikovanje arhitektonske forme objekta. Bilo da su u pitanju monumentalne strukture koje ostavljaju snažan utisak, ili simbolična arhitektura koja odražava vrednosti održivosti, arhitektura studija BIG je narativnog karaktera i vezuje se za “pričanje priče”. Na osnovu knjige i izložbe “Formgiving” napravljena je tipologija i izdvojeno je šest primera projekata. Cilj rada je da kroz analizu nastanka arhitektonske forme pokaže kako izdvojeni projekti predstavljaju reprezentativne primere koji tipološki odgovaraju klasifikaciji forme Francisa D.K. Chinga. Metode primenjene u radu su analiza, izrada 3D modela, sinteza i klasifikacija. Kao rezultat istraživanja naglašava se doprinos rada u vidu sistematičnog pregleda primenjenih tipoloških formi - subtraktivne (oduzimanje) i adititivne (dodavanje) koja se dalje razvrstava na centralizovanu, linearnu, radijalnu, grupisanu i mrežastu formu - na odabranim projektima arhitektonskog studija BIG.

Proširena stvarnost predstavlja savremenu tehnologiju koja sve više nalazi primenu u različitim oblastima. Kako ona omogućava mešanje prikaza stvarnog i virtuelnog sveta, veoma je pogodna za prezentovanje različitih arhitektonskih vizuelizacija. U ovom radu je prikazana mogućnost primene proširene stvarnosti u cilju istovremene prezentacije 2D tehničkih crteža i 3D modela istog projekta. Za tu potrebu je kreiran trodimenzionalni model dvosobnog stana i prikazan korišćenjem markera (odštampane osnove sprata na kome se nalazi) i tableta opremljenog odgovarajućom aplikacijom.

U ovom radu predstavljeni su rezultati istraživanja na polju stambenih i poslovnih objekata železnice, sagrađenih u Nišu u drugoj polovini devetnaestog veka. O arhitekturi objekata železnice ima vrlo malo naučnih radova usled nedostatka istorijskih pisanih i grafičkih dokumenta. Istorijskom metodom i analizom došlo se do bitnih podataka o arhitekturi objekata železnice koji imaju značaj u očuvanju baštine. Cilj rada bio je ukazivanje na arhitekturu koja je nastala kao posledica izgradnje pruge kroz Niš, što je u datom trenutku predstavljalo prekretnicu u razvoju grada i regiona, čime je i arhitektura grada dobila na značaju. Takođe, radom se skreće pažnja na potrebe zaštite graditeljskog nasleđa i predstavlja osnov za neka dalja istraživanja u okviru postavljene teme.