U radu je prikazana dijagnostika dinamičkih karakteristika armiranobetonske sitnorebraste međuspratne konstrukcije višedecenijske starosti, na primeru konstrukcije osnovne škole "Josif Kostić" u Leskovcu. Izvršena je analiza odgovora konstrukcije izložene dejstvu dinamičkog probnog opterećenja. Na osnovu snimljenih signala odziva konstrukcije u pogledu dinamičkog ugiba i dilatacija u armaturi i betonu određeni su dinamički parametri (frekvencija i prigušenje) i izvršena njihova analiza. Rezultati dinamičke analize iskorišćeni su za ocenu stanja konstrukcije i predlog mera konstruktivne i reparaturne sanacije. Dati su zaključci o trenutnom stanju konstrukcije, na osnovu kojih je moguće definisati adekvatne mere sanacije i ojačanja.

U radu je prikazana dijagnostika stanja armiranobetonske sitnorebraste međuspratne konstrukcije višedecenijske starosti, na primeru konstrukcije osnovne škole "Josif Kostić" u Leskovcu. Konstrukcija je ispitana na uticaje probnog opterećenja u skladu sa važećim standardom tokom koga je praćeno njeno ponašanje pod probnim opterećenjem. Vršena je analiza odgovora konstrukcije izložene dejstvu statičkog probnog opterećenja. Upoređene su merene sa računskim vrednostima globalnih deformacija (ugiba) pod statičkim opterećenjem i definisane lokalne deformacije (dilatacije) odnosno naponi u zategnutoj armaturi i pritisnutom betonskom delu preseka na osnovu dobijenih merenja "in situ". Ustanovljena je postojeća čvrstoća betona pri pritisku metodom sklerometrisanja. Dati su zaključci o trenutnom stanju konstrukcije, na osnovu kojih je moguće definisati adekvatne mere sanacije i ojačanja.

Pojava prslina u betonskim konstrukcijskim elementima bitno utiče na raspodelu napona unutar elementa i mora se uzeti u obzir prilikom dimenzionisanja. Mnogi pravilnici o projektovanju betonskih konstrkcija predlažu različite načine da se smanjenje krutosti betonskih elemenata usled pojave prslina obuhvati prilikom proračuna. Međutim, kako bi bile primenljive u praksi, metode predložene u pravilnicima podrazumevaju brojna uprošćenja i idealizacije, što neretko dovodi do predimenzonisanja konstrukcije. Stručnim korišćenjem odgovarajućih programskih paketa se može postići značajna optimizacija dimenzija konstrukcijskih elemenata. Cilj ovog rada je isticanje konzervativnosti nekih preporuka iz domaće literature i Pravilnika za beton i armirani beton ’87 i ukazivanje na prednosti primene savremenih računara i naprednih numeričkih metoda pri projektovanju betonskih konstrukcija, a na primeru analize proste grede od armiranog betona opterećene dvema koncentrisanim silama u trećinama raspona. Kao najvažniji parametri izdvojeni su nosivost grede i opterećenje koje dovodi do pojave prvih prslina. Ove veličine najpre su određeni analitički, a potom i numerički, te je na kraju na osnovu njihovog poređenja data ocena analitičke metode predložene u pomenutoj literaturi.

U radu je prikazan uticaj krutosti podloge na vrednosti presečnih sila (dijagram momenata) i vertikalnih pomeranja preseka konstrukcije prednapregnutog železničkog praga. U statičkom proračunu, konstrukcija prednapregnutog železničkog betonskog praga predstavljena je gredom na elastičnoj podlozi. Statička analiza konstrukcije železničkog praga je izvršena primenom metode konačnih elemenata (MKE) i odgovarajućeg softvera. Konstrukcija praga je modelirana konačnim elementima grede, a podloga simulirana nizom vertikalnih fiktivnih prostih štapova, čiji poprečni presek odgovara projektovanoj krutosti podloge. Proračun je izvršen za različite krutosti podloge, uz uzimanje u obzir svih gubitaka sile prednaprezanja. Konstrukcija i opterećenje su simetrični, tako da je MKE analiza obavljena za poprečnu polovinu praga. MKE analizom su dobijene vrednosti presečnih sila, vertikalnih deformacija i rotacija preseka za prag u normalnom položaju i podbijeni prag i to za različite krutosti podloge. Ovi rezultati su dati na uporednom grafiku što je omogućilo konačan zaključak o uticaju krutosti podloge na ove vrednosti.