Mnogobrojna istraživanja ukazuju da se veliki broj veza štapova u čvorovima montažnih armiranobetonskih (AB) konstrukcija ne može svrstati ni u idealno zglobne ni u apsolutno krute, već u polukrute veze. Stoga, analizu konstrukcije u fazi projektovanja treba sprovesti uzimajući u obzir realnu krutost veza. Kako su ove veze veoma kompleksne, određivanje njihove realne krutosti moguće je jedino eksperimentalno, što poskupljuje projektovanje, ali opravdano je kada su u pitanju velike serije tipskih objekata ove vrste, s obzirom na mnoge njihove specifičnosti. U radu su prikazani rezultati eksperimentalnih ispitivanja veza montažne hale "Elektrotehna" u Nišu dobijeni na uzorcima u pravoj veličini pri dejstvu cikličnih opterećenja do loma. Rezultati pokazuju nelinearne karakteristike ponašanja veza, što je neophodno uzeti u obzir pri formiranju realnog matematičkog modela za dinamičku seizmičku analizu.

Na osnovu rezultata istraživanja sistema sa polukrutim vezama sprovedenih u okviru naučnog projekta TR 36016 “Eksperimentalna i teorijska istraživanja linijskih i površinskih sistema sa polukrutim vezama sa aspekta teorije drugog reda i stabilnosti” finansiranog od strane Ministarstva za nauku i tehnološki razvoj Republike Srbije, projektovana je i izgrađena konstrukcija montažne hale hladnjače Lovopromet, na lokaciji Čamurlijski put u Nišu, koja je izvedena u montažnom sistemu Putinženjering, Niš. Primenjena je polumontažna međuspratna konstrukcija Omnia koja se u uobičajenoj inženjerskoj praksi u proračunu tretira kao slobodno oslonjena ploča sa prenošenjem opterećenja u jednom pravcu. Sprovedena eksperimentalna ispitivanja imala su za cilj da na primeru kontinualne ploče sa tri polja izvedene u tom sistemu, pokažu kakva je preraspodela uticaja u polju i nad osloncima za projektovano realno opterećenje. Programom eksperimentalnog ispitivanja predviđeno je i ispitivanje glavnih nosača koji su projektovani i izvedeni kao proste grede i kontinuirani posle montaže, sa ciljem utvrđivanja stepena njihovog kontinuiranja.

U radu se sa tehničkog i funkcionalnog stanovišta definiše faktor sigurnosti (ili upotrebljivosti) (γ), građevinskih konstrukcija, kao odnos nosivosti konstrukcije S i projektnog opterećenja L i on (γ) uvek mora biti veći od 1. Iako je cilj rada da se definiše termin “faktor sigurnosti” date su dve definicije. Navedeni termin nema smisla sve dok se ne poveže sa odgovarajućom verovatnoćom. Svojstva otpornosti materijala i maksimalni uticaj opterećenja kojima su konstrukcije izložene promenljivi su, pa se koristi teorija verovatnoće i matematičke statistike. Radije se koristi i termin “efekat-opterećenje” nego “opterećenje”, jer se ono menja tokom vremena. Vrši se selekcija termina verovatnoća u zavisnosti od više uslova, kao što je na primer vrednost ljudskog života ili cena koštanja i održavanja građevinske konstrukcije. Uveden je standard za upoređivanje kao neko verovatno odstupanje od Gauss-Laplass-ovog zakona normalne raspodele.

U radu se potencira da izgradnja i održavanje sistema za zaštitu od poplava, regulacija reka, odvodnjavanje, antieroziona zaštita i uređenje bujica nije bilo adekvatno pa su velike kiše izazvale katastrofalne posledice u pojedinim od 126 poplavljenih opština u Srbiji od 14-26-og maja 2014. godine. Ukupna šteta je procenjena na 1,53 milijarde evra, što će izazvati ekonomske, socijalne i političke posledice koje će se osetiti u svim delovima Republike Srbije. Navedeni su najznačajniji regionalni sistemi vodosnabdevanja, tj. brane i akumulacije koje nisu u potpunosti odgovorili svojim namenama. Pored ogromne materijalne štete izazvane i pojavom mnogih klizišta, stradalo je 57 ljudi od kojih se 23 utopilo.

U radu se prikazuju metode koje se primenjuju radi obezbeđenja tehničke sigurnosti, kao i dodatne sigurnosti uslovljene javnim i socijalnim razlozima. Razmatra se funkcionalno oštećenje i lom, kao i pojam veka trajanja konstrukcije pri projektovanju. Gledano sa tehničkog aspekta, moguće je graditi građevinsku konstrukciju koja je izložena opterećenjima unutar računskih granica, tačno prema projektu sa svim materijalima određene čvrstoće i sa ispravnim analizama i pretpostavkama proračuna, pa neće biti potrebno preduzimanje nekih dodatnih mera radi obezbeđenja sigurnosti. Ustvari, svi su ovi faktori varijabilni, mada se neki od njih mogu tačno predvideti. Da bismo se obezbedili i u odnosu na one koji su neizvesni, povećavamo čvrstoću konstrukcije. Ova povišena čvrstoća obezbeđuje do izvesnog stepena sigurnost i u odnosu na ekstremne uslove promenljivih faktora. Konačan stepen sigurnosti sastoji se iz dela za obezbeđenje u odnosu na tehničke i socijalne posledice rušenja objekta.