U radu je prikazano istraživanje objekata predškolskih ustanova kroz prizmu današnjih promena. Boravak dece u institucionalnim prostorima podrazumeva ispunjavanje različitih oblika svakodnevnih potreba i širokog spektra aktivnosti. Arhitektura ovih objekata nedvosmisleno reflektuje promene u sistemu vaspitanja i obrazovanja dece, uslovljene širim društveno-ekonomskim okvirom. Prihvatanje savremenih metoda rada, ali i veliki broj dece koja su potencijalni korisnici predškolskih ustanova, uslovljava potrebu za većim smeštajnim kapacitetima i fleksibilnijom prostornom organizacijom unutar objekata. Tradicionalni objekti predškolskih ustanova građenih u Novom Sadu tokom prethodnih trideset godina postali su predmet arhitektonskih intervencija u cilju odgovora na trenutne i buduće zahteve, sa akcentom na mogućnosti ispunjavanja širokog dijapazona različitih potreba dečjeg vaspitanja i obrazovanja. Tip intervencije izabran je u zavisnosti od postojeće funkcionalne organizacije unutar objekata i njihovih konstruktivnih rešenja, čime su formirani novi prostori. Primeri navedeni u radu upućuju nas na analizu, a zatim i definisanje mogućih funkcionalnih šema objekata pri samom procesu projektovanja, kako bi se objekti predškolskih ustanova kasnije mogli transformisati usled nepredvidivih programskih promena u pedagoškom radu, kao i usled demografskih kretanja u gradu.

This work is licensed under a Creative Commons Attribution-NonCommercial-ShareAlike 4.0 International License.